Advokat za intelektualnu svojinu

Zato što se pravo na žig stiče registracijom, a ne samim korišćenjem imena. Registracijom dobijate isključivo pravo na taj znak za određene proizvode ili usluge i mogućnost da drugima zabranite da ga koriste. Dok žig nije registrovan, izloženi ste riziku da neko drugi prijavi isto ili slično ime pre Vas - i onda se, umesto da gradite brend, borite za pravo da uopšte koristite sopstveno ime. Zato je pravovremena prijava jedna od najisplativijih odluka na početku posla.

Po pravilu jeste - autorsko pravo nastaje samim stvaranjem dela, bez potrebe za registracijom. Ali u sporu ključno postaje nešto drugo: dokaz o tome da ste baš Vi autor i kada je delo nastalo. Zato se preporučuje da čuvate izvorne fajlove, datirane verzije, prepisku i sve što pokazuje tok nastanka. Zaštita postoji, ali vredi onoliko koliko je možete dokazati - a to se priprema pre spora, ne tokom njega.

Prvo se utvrđuje šta tačno imate: registrovan žig, autorsko delo ili oboje, i u kom obimu. Kada je povreda jasna, obično se počinje opomenom kojom se traži prestanak korišćenja, a ako to ne pomogne, sledi zahtev sudu za prestanak povrede, uklanjanje spornog znaka i naknadu štete. Bitno je dokumentovati povredu čim je primetite - snimci, datumi, primeri korišćenja - jer se na tome gradi ceo dalji postupak.

Da. Prava intelektualne svojine mogu se ugovorom preneti na drugoga ili ustupiti na korišćenje putem licence, uz naknadu ili bez nje. Razlika je bitna: prenosom se prava trajno predaju, dok licencom zadržavate pravo, a drugome dozvoljavate određeno korišćenje pod određenim uslovima. Ugovor treba precizno da uredi obim, trajanje, teritoriju i naknadu - jer se najviše sporova rađa upravo iz nejasnih odredbi o tome šta je tačno dozvoljeno.

Štite različite stvari i stiču se na različit način. Žigom se štiti znak koji razlikuje Vaše proizvode ili usluge - ime brenda, logo - i on se stiče registracijom. Autorsko pravo štiti konkretno delo - tekst, softver, dizajn, muziku - i po pravilu nastaje samim stvaranjem, bez registracije. Jedan isti brend ume da bude pokriven i jednim i drugim: logo kao autorsko delo dizajnera i kao registrovani žig firme. Zato se prvo raščisti šta tačno imate, pa se bira odgovarajuća zaštita.

Kroz sve što pokazuje da je delo poteklo od Vas i kada. To su izvorni, datirani fajlovi, ranije verzije i skice, prepiska u kojoj se delo pominje, objave i ugovori. Ne postoji jedan obavezan dokaz - snaga je u zbiru: što je trag potpuniji i raniji, to je autorstvo teže osporiti. Ako radite po porudžbini ili u timu, dodatno je važno ugovorom jasno urediti čije je delo, jer se tu autorstvo i imovinska prava najčešće pomešaju.

Osnov za obračun je Advokatska tarifa, a visina zavisi od vrste posla - od saveta i ugovora do vođenja postupka zbog povrede prava. Procenu dajem na konsultaciji, pre preuzimanja predmeta.

Ne automatski. Žig po pravilu važi na teritoriji za koju je registrovan, pa registracija u Srbiji sama po sebi ne štiti Vaš znak u drugim državama. Ako poslujete ili planirate nastup na stranim tržištima, zaštita se proširuje kroz međunarodnu registraciju ili prijave u pojedinim zemljama. Zato se obim zaštite bira prema tome gde brend zaista koristite ili nameravate da koristite.

Žig se registruje na određeni vremenski period, a njegovo trajanje se može obnavljati, tako da uz redovno produžavanje zaštita može da traje neograničeno. Ključno je ne propustiti rok za obnovu, jer se propušteni žig gasi i znak postaje slobodan za druge. Rokove za produženje pratim za Vas, da se zaštita ne izgubi previdom.

Možete. Dok je tuđa prijava još u postupku, protiv nje se pod zakonskim uslovima može podneti prigovor, a već registrovan žig koji zadire u Vaše ranije pravo može se osporavati zahtevom da se oglasi ništavim. U oba slučaja rokovi i osnov su precizno uređeni, pa se prvo proverava kakvo je Vaše ranije pravo i koliko su znaci i proizvodi zaista slični. Zbog kratkih rokova vredi reagovati čim za spornu prijavu saznate.