Kada Vam neko duguje, a ne plaća ni posle opomene, izvršni postupak je put kojim se dug naplaćuje prinudno. Presuda ili faktura vrede tek onoliko koliko su naplative, a čekanje gotovo uvek radi u korist dužnika - što se duže odlaže, dužnik je najčešće u lošijem stanju za naplatu.
Prvo se procenjuje naplativost
Pre nego što se bilo šta podnese, gledam dve stvari: na čemu potraživanje stoji i gde dužnik ima nešto iz čega se realno može naplatiti. Ako dug počiva na verodostojnoj ispravi (faktura, menica, izvod iz knjiga), naplata se pokreće bez prethodne parnice. Ako imovine nema, iskreno Vam kažem da postupak u tom trenutku verovatno donosi samo troškove.
Izbor sredstva odlučuje ishod
Ključna odluka u postupku nije da li pokrenuti naplatu, nego čime. Sredstvo izvršenja se bira prema tome gde dužnik stvarno ima imovinu ili primanja - račun, zarada, pokretne stvari, nepokretnost, potraživanja prema trećima. Predlog se podnosi, a potom pratim rad javnog izvršitelja, jer izvršenje prepušteno samo sebi ume da stane na pola puta.
Kada se dužnik brani
Dužnik na rešenje može izjaviti prigovor u kratkom roku i iz zakonom određenih razloga. To produžava put, ali ne znači da je naplata propala. Više o samom postupku i zaštiti u njemu na strani izvršenje.
Korak po korak
-
Procena naplativosti
Utvrđujem na čemu potraživanje stoji i da li dužnik ima imovinu iz koje se realno može naplatiti.
-
Izbor sredstva izvršenja
Biram da li se ide na račun, zaradu, pokretne stvari ili nepokretnost, prema tome gde dužnik stvarno ima nešto.
-
Predlog za izvršenje
Sastavljam i podnosim predlog na osnovu izvršne ili verodostojne isprave.
-
Sprovođenje naplate
Pratim rad javnog izvršitelja i preduzimam radnje kada naplata zastane.
Česta pitanja
-
Šta mi treba da pokrenem izvršenje?
Potrebna je isprava iz koje se potraživanje vidi. To može biti izvršna isprava, na primer pravnosnažna presuda, ili verodostojna isprava, kao što su faktura, menica ili izvod iz poslovnih knjiga. Kada dug počiva na verodostojnoj ispravi, naplata se pokreće bez prethodne parnice, pa je put kraći. Šta od dokumentacije imate i koji je put najbrži proveravam na samom početku.
-
Kako da izaberem sredstvo izvršenja?
Sredstvo se ne bira po tome šta je najlakše podneti, nego po tome gde dužnik zaista ima imovinu ili primanja. Može se ići na sredstva na računu, na zaradu, na pokretne stvari, na nepokretnost ili na potraživanja koja dužnik ima prema trećima. Pogrešan izbor troši vreme i taksu, a ne donosi novac. Zato pre predloga procenjujem šta se o dužniku može utvrditi.
-
Dužnik nema imovine - ima li smisla pokretati postupak?
Ne uvek, i to Vam kažem pre nego što uzmem predmet. Postupak protiv dužnika bez imovine i primanja obično donosi samo troškove. Zato se pre predloga proverava šta se o dužniku može utvrditi iz javnih evidencija. Ponekad je razumnije sačekati ili tražiti obezbeđenje potraživanja nego pokretati postupak koji unapred nema izgleda.
-
Mogu li da tražim i kamatu i troškove?
Uz glavni dug se po pravilu potražuje i zakonska zatezna kamata od dospelosti, kao i troškovi postupka. To ume da bude značajan deo iznosa, naročito kada se dugo čekalo. Kroz predlog tražim glavnicu, kamatu i troškove, da ono što Vam pripada ne ostane nenaplaćeno.
-
Bojim se da će dužnik prodati imovinu pre naplate - mogu li to da sprečim?
Ponekad da, kroz obezbeđenje potraživanja. Kada postoji opasnost da će dužnik osujetiti naplatu tako što će se rešiti imovine, zakon dozvoljava privremene i prethodne mere kojima se imovina zadržava dok se potraživanje ne utvrdi ili naplati. Za to moraju biti ispunjeni zakonski uslovi, pa pre predloga procenjujem da li Vaš slučaj u njih ulazi.
Napomena. Ovo je opšti prikaz tipične situacije, informativne prirode - ne odnosi se na konkretan predmet i ne predstavlja pravni savet. Za savet o Vašoj situaciji zakažite konsultaciju.
